Kretivna, stvaralačka energija je energija koja pokreće ženu. Ženi je dato da radja, samim tim, na najvšem nivou ona je kretivno biće. U nekom periodu rasta, razvoja, odrastanja, žena počne da shvata da je najbitnije da se okrene porodici, ispunjava obaveze, očekivanja drugih i na pokretačku energiju zaboravi. Duboko u svkoj ženi gori plamen te energije. Da li je žena srećna, nasmejana, vesela, zavisi da li je dozvolila da taj plamen obasja celo njeno biće ili je on toliko mali i svakog trenutka preti da će nestati.
Mnogi bi sada rekli, ali nema se vremena, porodica, nemam vremena sebi da se posvetim, obaveze…. Zato, negde duboko, duboko naše biće pati. Mi nadjemo razlog zbog kojeg nemamo kada da se bavimo stvarima koje nas ispunjavaju, i naše biće kuka, zapomaže, jeca, jer mu ne dajte to što mu je potrebno.
Kretivne trenutke prepuštanja.
Na našim prostorima prisutno je izopačeno razmišljanje o veoma kreativnim ljudima. Kada imaju dara i za slikanje, pevanje, heklanje, modelarstvo…i kada sve to rade, mnogi od nas će pomisliti, a on nije dovoljno dobar ni u jednom pa zato leti sa jedne stvari na drugu. Što se ne fokusira samo na jedno i samo to radi? Pa ona je završila prava i ekonomiju, zašto ne traži posao u struci a ona sada slika. I milion pitanja i podpitanja.
Odrasli smo u najvećoj zabludi, da smo mi rodjeni za jedan poziv. Ako smo završili prava moramo da se bavimo pravom. Ako sam doktor, šta sada ja imam da heklam, iako me to ispunjava. I tako skratimo sebi mogućnost izražavanja, i patimo. Neko da ga ceo svet vidi i čuje, a neko duboko u sebi, lagano, a biće bi vrisnulo.
Kada sam spoznala da smo mi svi kreativna bića, rodjena da stvaramo, ostavljamo trag za sobom i činimo ovaj svet boljim, moj život je dobio potpuno drugačiji smisao. Sećam se tog dana kada sam ušla u prodavnicu sa slikarskim materijalom i kupila najveća platna, četke, boje… i dozvolila svom biću da bude to što jeste. Dane sam provodila u stanu i slikala… Veliki formati, ne postoji da li je nešto dobro ili ne, jer sve je dobro, sve sam to ja.
Uvek sam volela nakit. Ne bilo kakav. Poseban, drugačiji, i naravno, da ga imam samo ja. Nakit je uvek davao pečat mom stilu oblačenja. Zato je i danas to moj najveći hobi. Zamislite osećaj, nosite nešto što imate samo vi u gradu, a stvorili ste to sa svojim rukama. Pre par meseci su me kontaktirali iz jedne proizvodnje da dizajniram nakit za njih. Odlična ponuda, pomislim. Ali za serijsku proizvodnju. Izvinite ali to nisam ja. Ja to pravim sa puno ljubavi, svakom komadu se posvetim na svoj način, u svakoj toj ogrlici smo ja i moja energija. Zato te komade nose ljudi koji to prepoznaju.
A onda restauracija nameštaja, pravljnje ramova za ogledala, tango… sve sam to ja. Ako me pitate šta od toga najbolje radim, radim SVE. I dok god budem sve to radila sa puno ljubavi osećaću se fantastično.
I zato vas molim, nikada nemojte dozvoliti da vas ubede da ste rodjeni samo za jednu stavr, jedan posao jedan hobi. U vama je toliko toga što trebate da otkrijete, i kada se to desi živećete život punim plućima.
www.natasavukoje.com
